Šta su neodređene zamenice?
Neodređene zamenice su npr. etwas, nichts, jeder, man, jemand, niemand i njihove deklinirane verzije. One stoje umesto živih bića ili predmeta koji se ne mogu tačno odrediti. Ne moraju se sve deklinirati.
Neodređene zamenice, baš kao i lične zamenice, zamenjuju živo biće ili predmet. Razlika između lične i neodređene zamenice; neodređena zamenica uvek ima uopšteno značenje, ne odnosi se konkretno na osobu ili predmet.
Primer:
- „Bringst du mir etwas zu essen mit?“
(= uopšteno, nije konkretno, svejedno ti je šta će ti doneti za jelo).
- „Bringst du mir einen Döner mit?“
(= konkretno - treba da ti se donese krofna, ništa drugo).
Prevod primera: Donosiš li mi nešto za jelo? Donosiš li mi jednu krofnu?
Grupe neodređenih zamenica
Neodređene zamenice koje se koriste samo za osobe:
„man“ – „jemand“ – „niemand“
Neodređene zamenice koje se koriste samo za predmete:
„etwas“ – „nichts“ – „alles“ – „welch-“
Neodređene zamenice koje se koriste i za osobe i za predmete:
„jede“ – „einige“ – „mache“ – „ein“ – „kein“ – „all-“
Neodređene zamenice samo za lica
Neodređene zamenice koje se mogu koristiti samo za lica su: „man“ – „jemand“ – „niemand“
Neodređena zamenica „man“
„Man“ je bezlični oblik koji može da predstavlja jednu ili više osoba. Uvek stoji u 3. licu jednine i mora da se deklinira:
Primer:
- „Hier muss man einem immer alles 3 Mal erklären!“ - Ovde se uvek nekom mora tri puta objašnjavati.
Neodređena zamenica „jemand/niemand“
„Jemand“ i „niemand“ mogu samo da stoje u 3. licu jednine. „Jemand“ se odnosi na jednu određenu osobu a „niemand“ je negacija od„jemand“. „Jemand“ i „niemand“ se, teoretski, moraju deklinirati.
Deklinacija se često, po slobodnom izboru, izostavlja:
Primeri:
- „Spricht hier jemand Deutsch?“ – (Keiner meldet sich)
- „Schade, niemand spricht hier Deutsch.“
- „Wenn man jemanden braucht, ist niemand da.“
Takođe se „jemand“ može kombinovati sa „irgend”. Tako je još neodređenije.
- „Irgendjemand wird das schon machen.“
Prevod primera: Govori li ovde neko nemački? – (Niko se ne javlja.) // Šteta, niko ovde ne govori nemački. // Kada čovek nekog treba, nikoga nema. // Neko će to već uraditi.
Neodređene zamenice samo za stvari
Neodređene zamenice za stvari su: „etwas“ – „nichts“ – „alles“ – „welch -“.
Neodređena zamenica „etwas“
„Etwas“ je nepromenjivo. → Ne moraš da ga dekliniraš.
Koristi se kao zamena za neku neodređenu stvar ili situaciju. Takođe, „etwas“ uz „ irgend “ pojačava značenje.
Primeri:
- „Hörst du etwas?
- „Ja, da ist irgendetwas!“
U svakodnevnom govoru „etwas“ se često skraćuje sa „was“.
Pažnja:
„Etwas“ ima još dva značenja, a to su: „ein bisschen“ illi „ein wenig
- „Etwas mehr Erholung würde dir sicher gut tun.“
- „Hast du etwas mehr Geld für mich, Papa?“
Prevod primera: Malo više odmora bi ti koristilo (prijalo). // Imaš li malo više novca za mene, tata?
Neodređena zamenica „alles“
„Alles” ima snažno uopšteno značenje. „Alles” stoji umesto neke stvari ili radnje.
- „Ich mache am liebsten alles allein.“
- „Alles oder nichts!“
„Alles” se odnosi na situacije, stvari i radnje kojima ne možemo da odredimo rod.
Prevod primera: Najradije, sve sam radim. // Sve ili ništa!
Neodređena zamenica „nichts“
„„Nichts“ je negacija od „etwas“ i ne deklinira se.
- „Hast du etwas gehört?“ - „Nein ich habe nichts gehört.“
- „Heute ist wieder nichts passiert.“
- „Ich werde heute nichts machen.“
Prevod primera: Da li si čuo nešto? – Ne, nisam ništa čuo. // Danas se opet ništa nije desilo. // Danas, neću ništa raditi.
Pažnja!
Nemoj da ga pomešaš sa negacijom „nicht“.
Neodređene zamenice za predmete i lica
Neodređene zamenice za lica i predmete mogu se koristiti i kao gramatički članovi. Jednostavno ih je razlikovati od verzije sa zamenicama. Član je kada se imenica nalazi direktno ispred. Ako ispred ne postoji imenica, onda je to zamenica. Važno je napomenuti da se deklinacija u jednini delimično razlikuje.
Primer:
- „Ich will jeden Tag Sport machen." ⇒ članska reč
- „Jeder will gesund leben.“ ⇒ neodređena zamenica
Neodređena zamenica „jede“
„Jede“ se mora deklinirati na isti način kao i određeni član (der, die, das…). „Jede“ dobija isti nastavak kao i određeni član (der ⇒ jeder, …).
Reč koja se zamenjuje, mora da stoji u jednini.
„Jede“ opisuje sve delove jedne grupe.
- „Jeder will ein iPhone.“ – Jeder Mensch
- „Ich bin mit jedem zufrieden.“ – mit jedem Schüler
- „Wir haben jeden angerufen.“ – Jeden Kunden
Prevod primera: Svako želi Ajfon - Svaki čovek. // Ja sam sa svakim zadovoljan - sa svakim učenikom. // Mi smo svakog nazvali - svakog kupca.
Neodređena zamenica „alle
„All -“ se mora deklinirati kao određeni član (der, die, das…).
(Pažnja: Uvek je u množini)
Reč koju zamenjuje mora biti u množini.
Ona opisuje čitavu grupu:
- „Alle wollen ein iPhone.“ – Alle Menschen
- „Ich bin mit allen zufrieden.“ – mit allen Schülern
- „Wir haben alle angerufen.“ – Alle Kunden
Prevod primera: Svi žele Ajfon - Svi ljudi. // Ja sam sa svima zadovoljan - Sa svim učenicima.
„All-“opisuje kompletnu grupu.
Neodređena zamenica „einige/manche“
U jednini se „einige“ i „manche“ uvek odnose na stvari ili predmete, i dobijaju nastavak „ -es“
Takođe, i u množini mogu da se odnose na osobe, dobijaju nastavak određenog člana u množini (nominativ: einige, akuzativ: einige, dativ: einigen, genitiv: einiger).
Ove zamenice izražavaju neodređenu količinu nečega:
- „Einige müssen den Test wiederholen.“
- „Ich würde manches ändern.“
„Einige“ i „manche“ se često koriste kao članovi, retko kao zamenice.
Neodređena zamenica „ein-“ i „kein-“ predstavljaju upravo pomenutu ili već poznatu, neodređenu imenicu.
„Kein-“ je negacija od „ein-“ (pogledaj lekciju: Negacija).
Deklinacija odgovara deklinaciji prisvojne zamenice.
U množini „ein“ postaje „welch-“.
„Kein-“ dobija iste nastavke, a ima i oblik za množinu.
Primeri:
- „Hast du ein Auto?“ - „Ja, ich habe eins.“ / „Nein, ich habe keins.“
- „Gibst du mir noch ein paar Äpfel?“ - „Ja, hier hast du welche.“ / „Nein, du bekommst keine mehr.“
Prevod primera: Da li imaš auto? - Da, imam jedan. // Daćeš mi (da li ćeš mi dati) još nekoliko jabuka? - Ne, više nećeš dobiti.
Pažnja:
Ako govorimo o nečemu nebrojivom, i u jednini se mora „ein“ zameniti sa „welche“, inače je u jednini opcionalno.
Oprez: Ovo važi samo za predmete, ali ne i ljude. Ljudi su uvek brojevi! ☺
- „Ich brauche noch Salz! Hast du noch welches?“
- „Nein, aber frag mal Frau Meier, sie hat bestimmt welches!“
Prevod primera: Teba mi još soli! Imate li je još? // Ne, ali pitaj gospođu Majer, ona sigurno ima!
Da li ti se dopada EasyDeutsch?
Za feedback koristi komentare ispod svakog posta. Ja volim feedback, pozitivan, baš kao i negativan! Prijavi se za moj newsletter i direktno u svoje poštansko sanduče primaj sve novosti, zajedno sa mojim online kursom gramatike, i sve to besplatno! Na kursu svakog ponedeljka objašnjavam različite teme, i to na veoma razumljiv i jednostavan način.
Ostale teme koje slede:
Neodređene zamenice se moraju deklinirati. Dakle, važno je da znaš kada treba da koristiš nominativ, akuzativ, dativ i genitiv.
Neodređene zamenice se takođe koriste često sa prilozima za mesto.
Pored pokaznih zamenica, postoje još i lične, odnosne ili relativne, povratne i pokazne.
Preporuka: Besplatna nastava na e-mail/kurs gramatike
