Šta su prilozi?
Prilozi su nepromenjiva vrsta reči, odnose se na glagol → prilog; Verb ⇒ Adverb (odakle i naziv Adverb).
Upućuju na mesto, vreme, način ili uzrok vršenja neke radnje → zato se dele na priloge za mesto, za vreme, uzročne i načinske priloge. Neki pridevi se mogu koristiti za povezivanje rečenica. Tada su to konjunkcionalni prilozi. Oni su nepromenjivi, dakle, ne dekliniraju se.
Razlika između priloga i prideva
Pridevi:
- Pridevi opisuju imenice, i tako naglašavaju osobine ljudi ili predmeta (stvari);
- Kada stoje ispred imenice, moraju se deklinirati po odgovarajućoj pridevskoj deklinaciji;
- Prilozi opisuju uslove, nazivaju se još i uslovnim rečima;
- Uvek se odnose na glagol, nikada na imenicu;
- Prilozima se opisuje kako, kada ili gde se nešto desilo;
- Prilozi su nepromenjiva vrsta reči i nikada se ne dekliniraju.
Primeri
- „Gestern war ich bei einem tollen Konzert.”
- „Ich habe ganz vorn gestanden.“
- „Ich habe die Band sehr gut sehen können.“
- „Deshalb konnte ich auch viele geniale Fotos machen.“
- „Das Einzige, was mir nicht gefallen hat, war, dass ich kaum Platz hatte. Ich konnte kaum atmen.
Gestern, blau = prilog
ganz, braun = rečca ili partikula (specijalni oblik priloga)
tollen, schwarz = pridev
Prevod primera: Juče sam bio na odličnom koncertu. // Stajao sam skroz napred. // Mogao sam veoma dobro da vidim bend. // Zato sam mogao da napravim neke genijalne fotografije. // Jedino što mi se nije dopalo, bilo je to što nisam imao mesta. Jedva sam mogao da dišem.
Pregled: Nemački predlozi
Predlozi za vreme
Grupa vremenskih priloga daje informacije o trenutku, periodu, redosledu, ponavljanju i učestalost ⇒ Dakle, o svemu onome što se odnosi na vreme.
Primer: „Ich gehe morgen einkaufen.“
Prilozi za mesto
Grupa vremenskih priloga daje informacije o jednom mestu. Pitanja se postavljaju sa: "Wo?"/ "Woher?" /"Wohin?". Na ova pitanja može se odgovoriti upotrebom predloga + imenice. Pogledaj na osnovu primera i jednostavnih objašnjenja u čemu postoji razlika.
Primer: „Wo ist dein Vater?“ – „Unten!“
Prilozi „hin”&„her”
Prilog „hin“ opisuje kretanje od govornika. Prilog „her“ opisuje kretanje ka govorniku. Hin i her ne mogu da stoje samostalno, ali mogu da se upotrebe sa drugim prilozima koji odgovaraju na pitanje sa "wo", zatim da se kombinuju sa glagolima. Često se koriste da bi se odredio pravac.
Primer: „Komm bitte her! Ich muss mit dir reden.“
Konjunkcionalni prilozi
Konjunkcionalni prilozi povezuju rečenice, delove rečenica, reči ili grupe reči. Od konjunkcija ili veznika se razlikuju po tome što su delovi rečenice, dok veznici nisu.
Primer: „Anna kommt später, außerdem kommt Jan auch später.“
Da li ti se dopada EasyDeutsch?
Za feedback koristi komentare ispod svakog posta. Ja volim feedback, pozitivan, baš kao i negativan!
Prijavi se za moj newsletter i direktno u svoje poštansko sanduče primaj sve novosti, zajedno sa mojim online kursom gramatike, i sve to besplatno! Na kursu svakog ponedeljka objašnjavam različite teme, i to na veoma razumljiv i jednostavan način.