Građenje rečenice u nemačkom jeziku je nešto fleksibilnije nego u drugim jezicima. Uprkos tome, moraju se ispoštavati određena pravila koja se odnose na red reči u rečenici. Sledeća lekcija ti detaljnije objašnjava temu: Građenje rečenice u nemačkom jeziku.
Preporuka: Besplatna nastava na e-mail/kurs gramatike
Pregled građenja rečenice
Građenje rečenice - glavna rečenica
Glavne rečenice su gramatički potpune rečenice koje mogu i same da stoje. One se, najčešće, sastoje od subjekta, glagola i objekta. U glavnoj rečenici glagol uglavnom stoji na poziciji 2.
Primer: „Anna kauft einen Hut."
Građenje rečenice - razlika između GLAVNE I ZAVISNE R.
Glavne rečenice su gramatički potpune rečenice. Pri tome, zavisne rečenice jesu samo delovi rečenice koji najčešće daju dodatne informacije vezane za glavnu rečenicu.
Primer: „Anna kauft das Kleid (HS), das ihrem Mann gefällt. (NS)“
Prevod nemačkih skraćenica u primeru: HS - glavna rečenica; NS - zavisna rečenica.
Građenje rečenice - rečenične zagrade
Neki glagoli koriste prefikse ili stoje u kombinaciji sa nekim drugim glagolom. Konjugovani glagol stoji na poziciji 2, ali prefiks ili drugi glagol idu na kraj. Tako nastaje zagrada unutar koje se nalaze sve ostale informacije ⇒ Rečenična zagrada.
Primer: „Ich stehe um 6 Uhr auf.“
Građenje rečenice - pitanja
Razlikujemo: Posebna pitanja, odnosno, pitanja sa upitnim zamenicama (W – Fragen) i da /ne pitanja.
Primeri:
- „Woher kommst du?“ – „Ich komme aus Deutschland.“
- „Kommst du aus Deutschland?“ – „Ja/Nein.“
Građenje rečenice - negacija
U nemačkom jeziku postoje 3 glavne mogućnosti za negaciju rečenice:
1. Nein: „Willst du ein Eis?“ ; „Nein!“
2. Kein: „Ich möchte kein Eis.
3. Nicht: „Ich mag Eis nicht!“
Građenje rečenice - veznici
Veznici ili konjunkcije povezuju reči, grupe reči, delove rečenice ili čitave rečenice. Oni se dele u dve glavne grupe: nadređene i podređene veznike ili konjunkcije.
Primeri:
- „Tanja und Boris sehen fern.“
- „Fahren wir zu Oma oder bleiben wir zu Hause?“
Građenje rečenice - konjukcionalni prilozi
Konjunkcionalni prilozi su prilozi koji povezuju rečenice, delove rečenice, reči i grupe reči. Za razliku od konjunkcija, konjunkcioni prilozi su delovi rečenice, dok konjunkcije nisu.
Primer: „Anna kommt später, außerdem kommt Jan auch später.“
Građenje rečenice - zavisna rečenica
Naporedne rečenice obično ne mogu da stoje same. One daju dodatne informacije o glavnoj rečenici i veznicima (dass, wenn, weil, …) ili relativnim zamenicima povezani su sa glavnom rečenicom. U naporednoj rečenici konjugovani glagol uvek stoji na kraju rečenice.
Primeri: „Es wird kalt, wenn ich das Fenster aufmache.“
Građenje rečenice - rečenice sa infinitivom
To su rečenice kod kojih se glagol ne konjuguje, već ostaje u infinitivu, dakle, u svom osnovnom obliku. Rečenica sa infinitivom je zavisna, i uvek se odnosi na subjekat, objekat u akuzativu ili dativ u glavnoj rečenici. Rečenica sa infinitivom nema subjekat. On postoji samo u glavnoj rečenici.
Rečenice sa infinitivom se moraju koristiti na određeni način i posle određenih glagola.
Primer: „Ich versuche, das Tor zu treffen.“
Građenje rečenice - konstrukcije sa infinitivom
Konstrukcije sa infinitivom se nazivaju zavisnim rečenicama sa „um…zu…“, „ohne…zu…“ i „(an)statt…zu…“.
One su nezavisne od glagola u glavnoj rečenici, a svaka konstrukcija ima svoje određeno značenje. Ono što im je zajedničko sa infinitiv rečenicama jeste da nemaju subjekat i da na kraju rečenice koriste
„infinitiv + zu".
Primer: „Ich lerne Deutsch, um in Deutschland arbeiten zu können.“
Da li ti se dopada EasyDeutsch?
Za feedback koristi komentare ispod svakog posta. Ja volim feedback, pozitivan, baš kao i negativan!
Prijavi se za moj newsletter i direktno u svoje poštansko sanduče primaj sve novosti, zajedno sa mojim online kursom gramatike, i sve to besplatno! Na kursu svakog ponedeljka objašnjavam različite teme, i to na veoma razumljiv i jednostavan način.