Šta su predlozi za mesto?
Predlozi za mesto su predlozi koji se odnose na mesto ili kretanje.
Sa predlozima za mesto može se opisati sledeće:
Po pravilu, koriste se sa dativom ili akuzativom.
Predlozi koji odgovaraju na: Wo?
Skoro svi predlozi za mesto mogu da odgovore na pitanje „Wo?“
Kao odgovor na pitanje „Wo?“ svi predlozi za mesto UVEK koriste dativ.
Predlozi za mesto
Slično se koriste kao u engleskom jeziku.
„Bei” naspram „an”
„Bei“ se uvek može koristiti, ali se „an“ nikada ne koristi za osobe.
- „Ich bin bei Anna.“ ⇒ Ich bin in Annas Haus/in der Nähe von Anna.
- „Ich bin an/bei der Bushaltestelle.“ ⇒ Ich bin in der Nähe der Bushaltestelle.
„Bei“ uvek koristi dativ. Svi ostali, ovde navedeni, predlozi mogu da odgovore na pitanje: „Wohin?” Tada koriste akuzativ (pogledaj i promenjive predloge).
Prevod primera: Ja sam kod Ane ⇒ Ja sam u Aninoj kući/u blizini Ane.
Ja sam kod autobuske stanice ⇒ Ja sam u blizini autobuske stanice.
Predlozi koji odgovaraju na: Woher?
Sa predlozima „aus“ i „von“ izražava se da se dolazi sa/iz jednog mesta ili iz jedne tačke. Na taj način oni odgovaraju na pitanje: „Woher?“.
Oba predloga UVEK koriste dativ!
Predlog „aus”
Predlog „aus" opisuje kako se nešto fizički napušta.
To znači, da subjekat mora da bude UNUTAR nečeg (npr. u zgradi ), kako bi to mogao i da napusti. Kod država, gradova i regiona bez člana takođe se mora upotrebiti „aus".
Predlog „aus"
Predlog „von“
Prelog „von“ izražava da se dolazi sa/iz jednog mesta ili tačke.
Fizičko napuštanje nije u fokusu, već lokacija:
- „Ich komme vom Bahnhof.“ (Misli se na područje žel. stanice, a ne na samu zgradu)
Ako se u nešto ne može ući fizički, onda se to ne može ni napustiti
⇒ „Von“ je obavezno.
- „Ich komme vom Einkaufen.“ Ja dolazim iz kupovine.
(Ne možeš napustiti kupovinu “shopping” ⇒ von)
Predlozi koji odgovaraju na: Wohin?
Svi predlozi koji odgovaraju na pitanje: „Wo?“ mogu da odgovore i na pitanje: „Wohin?“.Jedini izuzetak je predlog „bei“. Umesto „bei“ koristimo „zu“ ili „nach“.
Kada koristimo predloge koji mogu da odgovore i na pitanje „Wo?”, opisujemo kretanje koje se završava na jednom mestu. Ovo mesto odgovara značenju predloga.
- „Ich gehe auf die Kiste.“
Ovaj predlog se naziva promenjivi predlog.
Promenjivi predlozi
Na isti način, kao u gornjem primeru, funkcionišu i svi tzv. promenjivi predlozi (auf, über, unter, vor, hinter, in, neben, an und zwischen).
Promenjivi predlozi
„In“ naspram „zu”
„In” i „zu” su suprotnosti od „aus” i “von”.
„In” ili „zu” predlog
„Zu“ naspram „nach“
Predlozi „zu” i „nach” imaju isto značenje. Još se koriste i za kontinente, države, gradove i regione. Za sve ostalo, koristimo „zu”
- „Ich gehe nach Deutschland.“
- „Ich fliege nach Amerika.“
- „Ich fahre nach Berlin.“
- „Ich fahre nach Sachsen.“
ALI: „Ich fahre zu meiner Oma.“
Izuzetak: „nach”
Ako se u nazivu države koristi član (npr. „die Schweiz“- Švajcarska) umesto „nach” , koristimo „in”.
- „Ich fahre nach Deutschland.“ ALI: „Ich fahre in die Schweiz.“
- „Ich fliege nach Kalifornien.“ „Ich fliege in die Toskana
Ostali predlozi za mesto
Predlog „durch“
Predlog „durch“ opisuje prolazak kroz nešto.
- „Ich fahre durch den Tunnel.“
- „Ich springe durch den Reifen.“
- „Der Mann geht durch die Tür.“
- „Wir fliegen durch einen Sturm.“
Prevod primera: Ja prolazim kroz tunel. // Ja preskačem kroz obruč. // Čovek prolazi kroz vrata. // Mi letimo kroz oluju.
Posle predloga „durch“ uvek se mora upotrebiti akuzativ.
Predlog „um ... herum”
Predlog „um … herum“ opisuje okretanje oko nečega.
- „Ich gehe um den Baum herum.“
- „Ich fahre um das Schild herum.“
- „Der Mann geht um den Zaun herum.“
- „Wir wandern um den Berg herum.“
Prevod primera: „Ja idem oko drveta. // Ja vozim oko znaka. // Čovek ide oko ograde. // Mi šetamo oko brda.
Predlog „um … herum“ je predlog koji se sastoji od dva dela. Imenica na koju se odnosi dolazi imeđu dva dela. U slučaju kada je situacija jasna, „herum“ se može i izostaviti. Posle predloga „um“ uvek se mora upotrebiti akuzativ.
Predlog „gegenüber”
Predlog „gegenüber“opisuje da se nešto nalazi na suprotnoj strani.
- „Ich bin gegenüber der Bank.“ -
⇒ Ich stehe auf der anderen Straßenseite vor der Bank.
- „Ich stehe gegenüber der Post.“
⇒ Ich stehe vor der Post. (na drugoj strani ulice)
Prevod primera: Ja sam preko puta banke⇒ Ja stojim na drugoj strani ulice, pored banke. //Ja stojim preko puta pošte. //Ja stojim ispred pošte.
Posle predloga „gegenüber“ uvek se mora upotrebiti dativ.
Da li ti se dopada EasyDeutsch?
Za feedback koristi komentare ispod svakog posta. Ja volim feedback, pozitivan, baš kao i negativan!
Prijavi se za moj newsletter i direktno u svoje poštansko sanduče primaj sve novosti, zajedno sa mojim online kursom gramatike, i sve to besplatno! Na kursu svakog ponedeljka objašnjavam različite teme, i to na veoma razumljiv i jednostavan način.
Ostale teme koje slede:
Sve informacije vezane za predloge, pronaći ćeš u delu: Uopšteno o predlozima.
Sastavio sam ti i sedeće tri liste: Predlozi sa akuzativom, predlozi sa dativom i predlozi sa genitivom.
Sve o predlozima koji koriste akuzativ ili dativ, pronaći ćeš u delu: Promenjivi predlozi za mesto.
Sve o predlozima koji se odnose na mesto ili pravac, pronaći ćeš u delu: Predlozi za mesto.
Kako se grade pitanja, pronaći ćeš u delu: Pitanja sa predlozima.
Neki glagoli koriste predlog - dopune: Glagoli sa predlozima.
Svi predlozi zahtevaju jedan od četiri padeža: Nominativ, akuzativ, dativ i genitiv.
Preporuka: Besplatna nastava na e-mail/kurs gramatike
