Wenn ili als?
„Wenn“ i „als“ izražavaju da su se u određenom trenutku dve stvari (radnje) istovremeno desile. „Als“ se koristi za nešto što se desilo samo jedanput u prošlosti.
„Wenn“ se koristi za nešto što se desilo više puta.
Za izražavanje budućnosti i prezenta uvek se koristi „wenn“.
U budućnosti
Za izražavanje budućnosti: uvek se koristi „wenn”:
- „Ich werde immer glücklich sein, wenn du mich besuchst.“
⇒ Svaki put - „Ich werde froh sein, wenn du gesund wieder zurück kommst.“
⇒ Dešava se samo jedanput.
Prevod primera: Ja ću uvek biti srećan, kada me ti posetiš.
Pažnja!
„Wenn” se može posmatrati kao uslov (kondicionalna rečenica) ili trenutak (vremenska rečenica), u zavisnosti od onog šta je naglašeno u rečenici.
U prezentu
Za izražavanje sadašnjosti: uvek se koristi „wenn”:
- „Ich komme nach Hause, wenn ich mit der Arbeit fertig bin.“
⇒ Jedanput - „(Immer) wenn ich nach Hause laufe, komme ich am Kino vorbei.“
⇒ Češće (stalno ponavljanje)
Prevod primera: Dolazim kući kada budem gotov s poslom. // (Uvek) kada trčim kući, prolazim pored bioskopa.
Pažnja!
I ovde „wenn” može da se razume kao uslov ili trenutak, u zavisnosti od onog šta je istaknuto u rečenici.
U prošlosti
Kada govorimo o prošlosti, moramo se odlučiti između „wenn” i „als”:
- „Als ich ein Kind war, habe ich hier immer Fußball gespielt.“
⇒ Ja sam bio dete samo jedanput ⇒ als - „(Immer) wenn ich in Berlin war, sind wir feiern gewesen.“
⇒ Slavio sam u Berlinu više puta ⇒ wenn - „Heute bin ich schon im Büro gewesen, als du angekommen bist.“
⇒ Ti si stigla samo jedanput ⇒ als
Prevod primera: Kada sam bio dete ovde sam uvek igrao fudbal. // Uvek kada sam bio u Berlinu, slavili smo. // Danas sam već bio u birou, kada si ti stigla.
Red reči
„Wenn” i „als” su podređeni veznici ili konjunkcije. To znači, da uvode zavisnu rečenicu, a glagol šalju na kraj rečenice.
Često sa „wenn“ i „als“ zavisna rečenica stoji ispred glavne, pošto se želi posebno naglasiti zavisna rečenica. Ali, gramatički je sasvim svejedno.
Kada je situacija (posebno pitanje) jasna, glavna rečenica se može izostaviti.
- „Wann kommst du nach Hause?“ - „Wenn ich mit der Arbeit fertig bin.“
- „Wann hast du dich mit Tim getroffen?“ - „Als ich in Berlin war.“
Prevod primera: Kada dolaziš kući? - Kada završim s poslom. // Kada si se sreo s Timom? - Kada sam bio u Berlinu.
Bez pitanja:
- „Wenn ich mit der Arbeit fertig bin, komme ich nach Hause.“
- „Ich komme nach Hause, wenn ich mit der Arbeit fertig bin.“
Ovde se glavna rečenica ne može izostaviti. Šta će se staviti ispred, zavisna ili glavna rečenica, zavisi od toga šta se želi naglasiti, dakle, šta je važnije. Često je zavisna rečenica važnija.
Prevod primera: Kada završim s poslom, doći ću kući. Dolazim kući kada završim sa poslom.
Kratak pregled
|
Ako ne postoji pitanje, nezavisna rečenica dolazi pre glavne rečenice.
Ako postoji pitanje (kada se nešto dogodilo), zavisna rečenica može da stoji samostalno.
Da li ti se dopada EasyDeutsch?
Za feedback koristi komentare ispod svakog posta. Ja volim feedback, pozitivan, baš kao i negativan!
Prijavi se za moj newsletter i direktno u svoje poštansko sanduče primaj sve novosti, zajedno sa mojim online kursom gramatike, i sve to besplatno! Na kursu svakog ponedeljka objašnjavam različite teme, i to na veoma razumljiv i jednostavan način.
Preporuka: Besplatna nastava na e-mail/kurs gramatike
Ostale teme koje slede:
Ostali vremenski veznici obrađeni su u lekciji: Vremenska zavisna rečenica.
Uopšten pregled, kao i objašnjenja za zavisne rečenice, možeš pronaći u delu: Zavisna rečenica.
Ostale naporedne konjunkcije (koje uvode zavisnu rečenicu) jesu: „dass“, „weil/da“, „obwohl“, „damit“, „wenn/falls“, „indem“ i „so dass“.
I rečenice sa infinitivom (infinitiv sa zu) i konstrukcije sa infinitivom (um/anstatt/ohne … zu) jesu zavisne rečenice.
